Добавить в цитаты Настройки чтения

Страница 99 из 103

451

Там же, с. 74.

452

Там же, с. 74–75; ср.: Rapports du III Congr. Intern, d’archeologie slave Bratislava, 1980, vol. II, p. 141.

453

См.: Грачев В. П. Сербская государственность в X–XIV вв. М., 1972, с. 286.

454

Макова Е. С. К истории генезиса и развития феодальной земельной собственности у южных и западных славян. — В кн.: Проблемы развития феодальной собственности па землю. М., 1979, с. 131.

455

Ср.: Бромлей Ю. В. Становление…, с. 130.

456

По современным оценкам, лишь 36 % территории Северной и 58 % Средней Далмации пригодны для сельскохозяйственной эксплуатации, из них малоценные пастбища составляют соответственно 90 и 60 % этих площадей (Rogić J. Hrvatska, III. Regije. — In: Enciklopedija Jugoslavije, Zagreb, 1960, t. IV).

457

Бромлей Ю. В. Становление…, с. 317–318.

458

Бромлей Ю. В. Некоторые аспекты изучения статуса свободных общинников в раннесредневековых славянских государствах. — В кн.: Исследования по истории и историографии феодализма. М., 1982, с. 133.

459

Бромлей Ю. В. Становление…, с. 149.

460

Новаковић Р. О неким питањима граница Србије, Хрватске и Боcне у X в. — Зборник филозофског факултета Београдског универзитета, 1963, књ 7, д. 1, с. 156.

461

Ферјанчић В. Структура 30 главе списа De ađministranđo imperio. — ЗРВИ, 1978, т. 18, с. 76.

462

Новаковић Р. О неким…, с. 177.

463

Klaić N. Povijest…, s. 225; Katie L. Saksonac Gottschalk na dvoru kneza Trpimira. Zagreb, 1932, s. 8.

464

Grafenauer B. Prilog kritici izveštaja Konstantina Porfirogeneta о doseljenju Hrvata. — In: Historijski zbornik. Zagreb, 1952, god. 5, br. 1–2, s. 30–31; cp.: Ферјанчић Б. Структура…, с. 75; Antoljak St. Obnovljeno i nadopunjeno tumačenje jednoga pasusa u 30-toj glavi Porfirogenitovog De ađministranđo imperio. — В кн.: Годишен зборник. Скопје, 1979–1980, кн. 5–6, с. 63–85. Подсчеты Б. Графенауэром численности населения Хорватии при Томиславе, видимо, преувеличены — 500 тыс. человек при плотности 10 человек на 1 кв. км (Grafenauer В. Zgođovine slovenskego naroda. Ljubljana, 1964, t. 1, s. 291–293).

465

Характерно, что источники вплоть до позднего средневековья называют эту территорию Склавинией, Славинией и т. п., а ее обитателей — просто склавинами, славянами и пр., тогда как собственно Хорватия и хорваты (хотя и к ним иногда также применялись подобные наименования) сохраняли свое название.

466

Вейс I. Još о problemu…, s. 120.

467

Historia Salonilana major/У ред. H. Клаић. Београд, 1967, с. 98. См.: Ferluga J. L’amministrazione Bizantina in Dalmazia, Venezia, 1978, p. 186; помимо приведенной автором литературы, также см.: Lučić J. Hrvatska na Jadranskom i podunavskom prostoru u IX i X st. — In: Starine. Zagreb, 1980, knj. 58, s. 19.

468

Ферлуга J. Византиска управа у Далмацији. Београд, 1957, с. 81–87.

469

Ferluga J. Byzantium on the Balkans. Amsterdam, 1976, p. 147.

470

Klaić N. Povijest…, s. 387–389.





471

См.: Lučić J. Nin u IX stoljeću. — In: Povijest grada Nina. Zadar, 1969, s. 385.

472

Мнение о поддержке Томиславом сплитского архиепископа (Fine J. The early medieval Balkans. A

473

Suić М. Marginalne bilješke…, s. 133.

474

Gunjaca S. Postojanje jednog centra za izradjivanje starohrvat skog nakita. — VAHD, 1954–1957, T. 56–59, s. 231–237.

475

Belošević J. Materijalna kultura…, s. 96, 109, 113–114.

476

Brusić Z. Nin, Ždrijac — starohrvatski brodovi. — Arheološki pregled, Beograd, 1974, t. 16, s. 133–144, tabl. 57–59; Константин Багрянородный пишет о распространении морской торговли хорватов «вплоть до Венеции» (De adm. imp., t. I, p. 151).

477

Horvat A. О Sisku u starohrvatsko doba na temelju pisanih izvora i archeološkich nalaza. — Starohrvatska prosvjeta, Zagreb, 1954, N 3, s. 95–104; Vinski Z. О postojanju radionica nakita starohrvatskog doba u Sisku. — Vjesnik archeološkog muzeja u Zagrebu, 1970, s. III, № 4, s. 45–92.

478

Бромлей Ю. В. К реконструкции административно-территориальной структуры раннесредневековой Хорватии.·— В кн.: Славяне и Русь, М., 1968.

479

См. об этом: Lučić J. Povijest Dubronika od VII si. do godine 1205.— In: Anali Historijskog odjela Centra za znanstveni rad Jugoslovensko Akademije znanosti i umjetnosti (JAZU) u Dubrovniku (далее — Anali). Dubrovnik, 1976, sv. XIII–XIV, s. 16.

480

Constantine Porphyrogenitus. Do administrando imperio/Eđ. Gy. Moravcsik, R. H. Jenkins. Budapest, 1949; также см.: ВИИНЈ, т. II; Константин Багрянородный. Об управлении империей / Пер. Г. Г. Литаврина. — В кн.: Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху раннего средневековья. М., 1982, с. 286–292.

481

Новейший перевод: Toma Arhiđakon. Kronika. Split, 1977.

482

Klaić N., Petricioli l. Zadar u srednjem vijeku. Zadar, 1976, s. 55.

483

Lučić J. Povijest Dubrovnika…, s. 11–12, 15–16.

484

Petricioli I. Lik Zadra u srednjem vijeku. — RIZ, 1965, sv. XI–XII, s. 145.

485

Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 127.

486

В тексте DAI предложена иная этимология: «Rausij» от «lаu». Это долго принималось в литературе, пока П. Скок не доказал обратную связь: «lаu», lava, labes» от «Rausij» (Skok Р. Les origines de Raguse. — Slavia, 1931; X, p. 454; Idem. Postanak Splita. — Anali, 1952, sv. I, s. 19–62).

487

Jakić-Cestarić V. Antroponomastička analiza isprave zadarskog priora Andrije s početka X stoljeća. — In: Onomastika Jugoslavica. Zagrev, 1976, N 6, s. 195–215.

488

Jireček K. Die Romanen in den Stadten Dalmatiens wahrend des Mittelalters. Wien, 1901–1904 (новейшее издание см.: Зборник Константина Јиречека. Београд, 1962, II).

489

Strohal I. Pravna povijest dalmatinskih gradova. Zagreb, 1930, dio I.

490