Добавить в цитаты Настройки чтения

Страница 100 из 103

Jakić-Cestarić V. Etnički odnosi u srednjovjekovnom Zadru prema analizi osobnih imena. — RIZ, 1972, sv. XIX.

491

Strgačić A. M. Papa Aleksandar III u Zadru. — RIZ, 1954, sv. I, s. 153–187.

492

Jakić-Cestarić V. Ženska osobna imena i hrvatsku udio н etnosim-biotslcim procesima u Zadru do kraja — XII stoljeća. — RIZ, 1974, sv. 21, s. 309, 323, 337.

493

Манкен И. Дубровачки патрицијат у XIV веку. Београд, 1960, с. 83–84.

494

Novak G. Povijest Splita. Split, 1957, dio 1, s. 361.

495

Jakić-Cestarić V. Nestajanje hrvatskog (čakavskog) Splita i Trogira u svjetlu antroponima XI stoljeća. — In: Hrvatski dialektološki zbornik. Zagreb, 1981, knj. 5, s. 110–112.

496

Манкен И. Дубровачки натрицијат…, с. 84.

497

Веuс I. Statut zadarske komune iz 1305 godine. — In: Vjesnik Državnog arhiva u Rijeci. Rijeka, 1954, sv. II, s. 522.

498

Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 58.

499

Фрейденберг Μ. M. Деревня и городская жизнь в Далмации. Калинин, 1972, с. 186–187.

500

Novak G. Povijest…, dio 1, s. 131; Фрейденберг Μ. Μ. О социальной структуре Трогира в XIII в. — В кн.: Учен. Зап. Ин-та славяноведения. М., 1966, т. 30, с. 25–26.

501

Toma Arhiđakon. Kronika, s. 165.

502

Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 64.

503

Toma Arhiđakon. Kronika, s. 95; Novak G. Povijest Splita, dio l, s. 137.

504

Toma Arhiđakon. Kronika, s. 111.

505

Margetić L. Dioba općinskih zemljišta u nekim srednjovjekomim dalmatinskim komunama. — In: Starine JAZU. Zagreb, 1975, knj. 56, s. 5–36.

506

Фрейденберг Μ. M. Городская община в средневековой Далмации и древнегреческий полис. — In: Fiskovicev zbornik, Split, 1980, II, s. 68–85.

507

Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 120–122; Petricioli I. Umjetnost XI stoljeća u Zadru. — ZHI, 1967, №3 2/3, s. 166.

508

Zlato i srebro Zadra i Nina. Zagreb, 1972, s. 144–146.

509

Supetarski kartular / Ured. V. Novak. Zagreb, 1952, s. 28–29; Cvitanović V. Bratovštine grada Zadra. — In: Zadar: Zbornik. Zadar, 1964, s. 460.

510

Фрейденберг Μ. M. Средневековые города Далмации: исторические судьбы, — ВИ, 1982, № 10, с. 104.

511

Фрейденберг Μ. М. Патрициат далматинских городов XII–XIV вв. (По данным из Трогира и Задара). — В кн.: Славянские исследования. Л., 1966, с. 26–30.

512

Фрейденберг Μ. М. О многозначности понятия «servus» в Далматинской Хорватии X–XI вв. — В кн.: УЗ Великолукского пед. ин-та. Великие Луки, 1962, вып. 20, с. 93–101; Он же. Рабы в средневековом городе (Далмация, XIII–XIV вв.). — Etudes balkaniques. S, 1979, N 3, s. 91–103.

513

Stipišić J. Razvoj splitske notarske kancelarije. — ZHI, 1959, sv. 1, s. 111–123.





514

Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 196.

515

Мы не согласны с идеей о формировании далматинского нотариата под воздействием византийского (Чудиновских Э. И. Далматинский нотариат и его византийские корни. — ВВ, 1973, т. 35, с. 244–248). Нотариата как особого учреждения в Византии того времени не существовало (см.: Медведев И. П. Византийские и поствизантийские копийные книги. — Вспомогательные исторические дисциплины, 1974, вын. 6, с. 313).

516

Фејић Il. Которска канцеларја у средњем веку. — Историјски часопис, 1980, књ. XXVII, с. 10–11.

517

Фрейденберг М. М. Деревня…, с. 10–12.

518

Теоа А. Il regime giuridico е la funzione degli Statuti nelle citta dalmate durante il Medioevo. Zara, 1937, p. 9–10.

519

Cм.: Trogirski spomenici / Ed. M. Barada. Zagreb, 1949, dio II, sv. 1 (далее — TS), s. 35, 70, 101.

520

CD, IV, s. 105–106; CD, III, s. 4, 178; CD, II, s. 318–319.

521

В Дубровнике в 1237–1252 гг. более половины судей занимали должности не единожды либо судьями становились их родственники (CD, IV, s. 45–46).

522

Toma Arhiđakon. Kronika, s. 105.

523

Первые образцы статуарного права были созданы в далматинских городах в середине XIII в. Сохранились статуты: дубровницкий (1272 г.), задарский (1305 г.), сплитский (1312 г.), трогирский — (1322 г.).

524

Toma Arhiđakon. Kronika, s. III, 114.

525

Историографию вопроса см.: Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 14–24.

526

См., например: Beuc I. Statut…, s. 507; Lučić J. Povijest Dubrovnika…, s. 113–114; Brandt M. Neki elementi komunalog razvitka srednjovekovnog Zadra do pol. XI st. — Zadarska revija, 1967, № 2/3, s. 156.

527

Маркс К., Энгельс Ф. Соч. 2-е изд., т. 4. с. 426.

528

Е

529

Сходно эволюционировала городская курия в Равенне (Бородин О. Р. Городская курия в Равенне в эпоху раннего средневековья. — В кн.: Проблемы истории античности и средних веков. М., 1980, с. 45–64).

530

Bratianu G. I. Privileges et franchises municipales dans l’Empire byzantine. P., Buc., 1936, p. 55.

531

Ferluga J. L’amministrazione bizantina in Dalmazia. Venezia, 1978.

532

Ibid., p. 235; On же. О неким аспектима изградњ е тематског уређења на Балканском полуострову. — В кн.: Зборник радова филозофског факултета. Београд, 1964, књ. VIII/1, с. 140.

533

См.: Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 54.

534

Е

535

Strohal I. Pravna povijest…, s. 225; Brezzi P. I comuni medioevali nella storia đ’Italia. Torino, 1959, p. 117.

536