Страница 96 из 103
305
Иванов Й. Български старини…, с. 557.
306
Е. А. Горюнов и М. М. Казанский (К изучению раннесредневековых древностей Нижнего Подунавья. — В кн.: Славяне на Днестре и Дунае… с. 191–205) поддерживают мнение, согласно которому синтез на занятой славянами территории Балкан отсутствовал и в сфере материальной культуры.
307
См., например: Станојевић С. Историја српског народа. Београд, 1908, с. 43; ср.: Греков В. Д. Славяне: Возникновение и развитие Киевского государства. М., 1946, с. 16; Грачев В. П. Сербская государственность в X–XIV вв. М., 1972, с. 313.
308
См., папример: Державин Н. С. Славяне в древности. М., 1946, с. 207; Историја народа Југославије. Београд, 1953, т. 1, с. 231; История Югославии. М., 1963, т. 1, с. 64; и др.
309
Срећковић П. С. Историја српског народа. Београд. 1884, т. 1, с. 92. 447; ср. также: Грачев В. П. Сербская… с. 310–311.
310
См., папример: Срећковић П. С. Историја…, с. 90, 109 и др.; Станојевић С. Историја…, с. 49 и сл.
311
Срећковић П. С. Историја…, с. 109, 438–439 и др.
312
См.: История Югославии, т. 1; Историја народа Југославије, т. 1; Историја Црпе Горе. Титоград, 1967, кн. 1, с. 347 и др.; Историја на државите и правата на југославепските народи. Београд, 1972, с. 13 и др.
313
Подробнее об этом см.: Наумов Е. П. Господствующий класс и государственная власть в Сербии XIII–ХV вв. М., 1975, с. 12–17.
314
См., например: Ферјанчић В. Визаптија и јужни Словени. Београд, 1966, с. 28 и сл.; Ферлуга J. Визаптија и постанак пајраниј их јужнословенских држава. — ЗРВИ, 1968, т. II, с. 55 и сл.
315
Историја српског народа. Београд, 1981, т. 1, с. 147–148; ср. также: с. 160, 162, 166, 167 и сл.
316
См. также: Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху раннего средневековья. М., 1982, с. 181–193; ср.: Наумов Е. П. Процессы формирования средневековой сербской народности и балканские влахи в XII–XIII вв.·— В кн.: Формирование раннефеодальных славянских народностей. М., 1981, с. 187 и след.
317
Ср., например: Ферлуга J. Византија…, с. 55 и др.
318
Развитие этнического…, с. 294.
319
Там же, с. 293.
320
См., например: Byzanz im 7. Jahrhunđerl. В., 1978, S. 97–98; Zđsterovd В. Zu einigen Fragen aus der Geschichte der slawischen Kolonisation aui dem Balkan. — In: Studien zum 7. Jahrhundert in Вуzanz. В., 1976, S. 63–65.
321
См., например: Историја српског народа, кн. 1, с. 143–144; Литаврин Г. Г. К проблеме становления Болгарского государства. — ССл., 1981, № 4, с. 38–39; и др.
322
См., например: Станојевић С. Историја…, с. 46–47; Zdstdrovd В. Zu einigen…, S. 65.
323
См., например: ВИИШ, т. I, 1955, с. 224; Byzanz…, S. 132; Bitten Η. Bemerkungen zu den ersten Ansatzen zur Staatsbildung bei Kroaten und Serben im 7. Jahrhundert. — In: Beitrage zur byzantinischen Geschichte im 9.–11. Jahrhundert. Pr., 1978, S. 453.
324
Чичуров И. С. Византийские исторические сочинения: «Хронография» Феофана и «Бревиарий» Никифора. М., 1980, с. 37, 62, 154, 162.
325
См., например: Чичуров И. С. Византийские…, с. 122–123; Литаврин Г. Г. К проблеме…, с. 37–39.
326
Ср.: Ковачевић Ј. Аварски каганат. Београд, 1977, с. 89–90.
327
См., например: Ditten Н. Bemerkungen…, S. 448 f.; Грачев В. П. Сербская…; Ферлуга J. Византија…, с. 50; и сл.
328
Ср.: Ditten Н. Bemerkungen…, S. 449, 453–454.
329
Ср.: Седов В. В. Ранний период славянского этногенеза. — В кн.: Вопросы этногенеза и этнической истории славян и восточных романцев. М., 1976, с. 92; Львов А. С. Лексика «Повести временных лет». М., 1975, с. 203–204 и след.
330
Подробнее см.: Грачев В. П. Сербская…
331
Там же, с. 201, 204 и др.
332
Развитие этнического…, с. 188; ср.: Острогорски Г. Порфирогенитова хроника српских владара и њени хронолошки подаци. — В кн.: Сабрана дела Г. Острогорског. Београд, 1970, кн. 4, с. 79–86.
333
Подробнее см.: Грачев В. П. Сербская…, с. 90 и след.
334
Развитие этнического…, с 187; Исторја српског народа, т. 1, с. 163.
335
Грачев В. П. Сербская…, с. 91.
336
ВИИН.Т, т. II, 1959, с. 16, 64.
337
Там же, с. 79.
338
Историја српског парода, т. 1, с. 151; Историја Црне Горе, кн. 1, с. 354.
339
Ферлуга Ј. Листа адреса за стране владаре из Књиге о церимопијама, — ЗРВИ, 1970, т. XII, с. 162 и сл.
340
См., например: Јиречек К. Исторја Срба. Београд, 1952, т. 1, с. 110–111 и др.
341
См., например: Историја српског народа, т. 1, с. 148.
342
Грачев В. П. Сербская…, с. 209.
343
Шишић Ф. Летопис попа Душьанина. Београд, 1928, с. 320 и сл.
344
ВИИНЈ, т. II, с. 62.
345
Станојевић С. Историја…, с. 62–63; Срећковић П. С. Историја…, с. 192 и др.
346
Јиречек К. Историја…, т. 1, с. 113–114; Историја српског народа, т. 1, с. 160, 162–163; и др.
347
История Югославии, т. 1, с. 64, 65; Историја народа…, т. 1, с. 236.
348
См.: например: Јиречек К. Историја…. т. 1, с. 115–116.
349
Развитие этнического…, с. 189; Јиречек К. Историја…, т. 1, с. 116–118.
350
Историја српског народа, т. 1, с. 166–171.
351
Шишић Ф. Летопис…, с. 335–336; ср.: Станојевић С. Историја…, с. 67; Историја Црне Горе, ки. 1, с. 382, 384.
352
См., например: Naumov Е. Р. Slawische Aristokratie unđ Kirche in den byzantinischen Provinzen und den friihfeudalen Nachbarstaaten. — In: Jahrbuch fur Geschichte des Feudalismus. B., 1982, Bd. 6; cp.: Степаненко В. П. Дука Востока — стратиг Иверии? — В кн.: Социальное развитие Византии. Свердловск, 1979, с. 32–34.