Добавить в цитаты Настройки чтения

Страница 102 из 103

585

См.: Наумов Е. П., Арш Г. Л., Достян И. С., Виноградов В. Н. Балканы в международной жизни Европы (XV–XIX вв.). — В кн.: Балканские исследования. М., 1982, вып. 7, с. 42.

586

Ditten Н. Zur Bedeutung der Einwanderung der Slawen. — In: Byzanz im 7. Jahrhundert. Untersuchungen zur Herausbildung des Feudalismus. B., 1973; Кучма В. В. Славяне как вероятный противник Византийской империи по данным двух военных трактатов. — В кн.: Хозяйство и общество на Балканах в средние века. Калинин, 1978; Тъпкова-Заимова В. Нашествия и етнически промени на Балканите. С., 1966.

587

См. гл. II, а также: Zasterova В. Les Avares et les Slaves dans la Tactique de Maurice. Pr., 1971.

588

Литаврин Г. Г. К проблеме становления Болгарского государства. — ССл., 1981, № 4.

589

См.: ВИИШ, т. I, с. 223–224.

590

Гиндин Л. А., Орел В. Э. Ранние этноязыковые контакты славян на Балканах и лексика южных славян. — В кн.: Развитие этнического самосознания славянских пародов в эпоху раннего средневековья. М., 1982, с. 33–49.

591

Советы и рассказы Кекавмепа. Сочинение византийского полководца XI в. / Подготовка текста, введение, пер., коммент. Г. Г. Литаврина. М., 1972, с. 519–522 (здесь и библиография).

592

См. об этом: Острогорски Г. Историја…, с. 177; cp.: Koledarov Р. Zur Frage der politischen und ethnischen Veranderungen auf dem Balkan im 7. Jh. — Etudes historiquo, 1980, l. X, S. 77–89.

593

Острогорски Г. Историја…, с. 197.

594

Литаврин Г. Г. Славинии VII–IX вв. — социально-политические организации славян, — В кн.: Этногенез народов Балкан и Северного Причерноморья: Лингвистика, история, археология. М., 1984.

595

Там же, с. 193–203.

596

См.: Историја народа Југославијо, т. 1, с. 138–139.

597

См. там же, с. 132–133; см. также: Zgodovina slovencev. Ljubljana, 1979, s. III si.; Веuс I. Još о problemu iormiranja feudalnih država u Južnih Slavena. — Institut za hrvatsku povijest. Radovi, 1976, № 8, s. 97–98.

598

Станојевић C. Византија и Срби. Нови Сад, 1906, кн. 2, с. 79.

599

Гюзелев В. Средновековна България в светлината на нови извори С., 1981, с. 68–99; Станојевић С. Бизантија…, с. 79.

600

См.: Развитие этнического самосознания славянских народов…, с. 287–288 (Константин Багрянородный).

601

Ferluga J. L’Amministrazione bizantina in Dalmazia. Venezia, 1978, p. 163–164.

602

Литаврин Г. Г. Влахи византийских источников X–XIII вв. — В кн.: Юго-Восточная Европа в средние века. М., 1972, с. 112.

603

Obolensky D. The Byzantine Commonwealth. Eastern Europe. 500–1453. L., 1974, p. 137; Dvornik F. Byzantske misie u slovanu. Pr., 1970, p. 44 sq., 46, 239 sq.

604

Cp.: Станојевић C. Византија…, c. 107–108; cp.: Koledarov P. Bulgaria’s place in the medieval World. — Etudes historique, 1983, t. XI, p. 57–62.

605

Cp.: Божилов Ив. Цар Симеон Велики (893–927). Златният век па Средновековна България. С., 1983, с. 111 и сл.

606

ИБ, 2, с. 292.

607

Јиречек К. Историја Срба. Београд, 1952, с. 121.

608

ИБ, 2, с. 370 и сл., 390.

609





Сахаров А. Н. Дипломатия Святослава. М., 1982, с. 146–161.

610

 Наумов Е. П. Формирование этнического самосознания древнесербской народности. — В кн.: Развитие этнического самосознания…, с. 187, 191–192.

611

Ferluga J. L’Amministrazione…, р. 203.

612

Литаврин Г. Г. Формирование этнического самосознания болгарской народности (VII — первая четверть X в.) — В кн.: Развитие этнического самосознания…, с. 79–82.

613

Наумов Е. П. Формирование…, с. 190–193.

614

 См.: Литаврин Г. Г. Условия развития болгарской культуры в XI–XII вв, — В кн.: История и культура Болгарии. М., 1981, с. 293–303.

615

Obolensky D. The Byzantine Commonwealth…, p. 275–283.

616

Литаврин Г. Г. Юридический статус на българските земи в състава на Византийската империя (1018–1185 гг.) — В кн.: България в света от древността до паши дни. София, 1979. т. 1, с. 228–232; Он же. Болгария и Византия в XI–XII вв. М., 1960, с. 128–249.

617

Литаврин Г. Г. Народы Балканского полуострова в составе Византийской империи в XI–XII вв. — В кн.: Формирование раннефеодальных славянских народностей. М., 1981, с. 170 и след.

618

Ангелов Д. Богомилстово в България. С., 1969, с. 311 и сл., 391 и сл.

619

Иванов Й. Български старини из Македония. С., 1970, с. 547–564.

620

Литаврин Г. Г. Болгария и Византия…, с. 73 и след., 250 и след., 351 и след.

621

Там же, с. 376–397; Он же. Новое исследование о восстании в Паристрионе и образование Второго Болгарского царства. — ВВ, т. 41, 1980, с. 92–97.

622

Литаврин Г. Г. Болгария и Византия…, с. 376–397.

623

Литаврин Г. Г. Условия…, с. 299.

624

Klaič N. Povijest Hrvata…, s. 321; История сорпског народа, с. 171–175.

625

Јиречек К. Историја Срба. Београд, 1952, с. 121.

626

Там же, с. 132.

627

Klaič N. Povijest Hrvata…, s. 333.

628

Ibid., s. 386, 392.

629

Ibid., s. 57.

630

Историја српског народа, кн. 1, с. 199–200.

631

Литаврин Г. Г. Восстание болгар и влахов в Фессалии в 1066 г. — ВВ, 1956, т. II, с. 123–134; Он же. Византийское общество и государство в X–XI вв. М., 1977, с. 277–280.

632

Jochalos Т. Р. Uber die Einwanderung der Albaner in Griechenland. Eine zusammenfassende Betrachtung (Diss.). Munchen, 1971; Ducellier A. L’Albanon et les Albanais. — Travaux et memoires, 1968, t. 3; Βρανούση E. Οι οροί «Αλβανοί» και «Αρβανίται» κα'ι ή πρώτη μνεία του όρωνόρ,ου λαού τής Βαλκανικής εις τάς πηγάς τοΰ ια’ αίώνος.— 1970, ΣΥΜΜΕΙΚΤΑ, Αφήνη, In: τ. 2, σ. 207–254.